Bitefa, našeg najvećeg i najstarijeg međunarodnog pozorišnog festivala, ove godine nema, bar ne u institucionalnom obliku. Nizom pogrešnih i nestručnih odluka, drastičnim smanjenjem budžeta, ukidanjem funkcije umetničkog direktora i, na kraju, otvorenom cenzurom programa, osnivač je počinio sve korake da se Bitef ove godine ne desi. Najpre ga je gradska vlast razvlastila i osiromašila, zatim odložila i preoblikovala, a onda pokušala i da ućutka - jer je i posle skoro šest decenija ostao slobodarski, kritički, glasan, pobunjen.

Ali umesto ćutanja i povlačenja, usledio je odlučan odgovor. „Pametniji ne popušta, pametniji se organizuje“ - lekcija je koju smo naučili iz studentskog pokreta. Burno reagujući na cenzuru Bitefa, brojni akteri domaće i evropske pozorišne scene pod sloganom „Bitef je tamo gde se okupimo!“, i odlučili da ne pristanu na brisanje važne istorije i živog nasleđa kritičkog pozorišta. Ne:Bitef je istovremeno „ne“ cenzuri i ne-institucionalni, nezavisni Bitef - nastavak festivala koji pripada zajednici, a ne bilo kom sekretarijatu, odboru ili vladi. Cenzurisani program Bitefa postao je mesto okupljanja: oko njega su se ujedinili brojni kulturni radnici i radnice, organizacije, saveznice i saveznici, publika i zabrinuti građani i građanke. Bez novca, sa vrlo malo resursa, ali sa mnogo entuzijazma, solidarnosti i besplatnog rada, preuzimamo odgovornost da festival ipak održimo živim - gerilski, na više lokacija u gradu, od 15. do 18. decembra 2025. godine. Time pokazujemo da scena ne prihvata cenzuru i da ne pristaje da je prećuti - kako bi rekla Žizel Peliko „Sramota mora da promeni stranu“.

Program ne:Bitefa zadržava ono što je Bitef oduvek činilo opasnim, uzbudljivim i važnim: umetnost koja ne povlađuje moći. Beograd će ipak doživeti izvođenje cenzurisane međunarodne produkcije koja razotkriva rodno i porodično nasilje, „Proces Peliko” Mila Raua i Servan Dekle. Predstavićemo nove radove nadolazećih pobunjenih domaćih autora i autorki - Aleksandera Zaina, kolektiva Akcioni odbor, Andreje Kargačin i Ane Janković - koji se kritički odnose prema respresivnom sistemu u kom stvaraju, istražujući granice umetničke forme, prekarni položaj rada u umetnosti, iskustvo protesta i zajedništva. Tu su i: projekcija snimka predstave o policijskom nasilju, Bratija (Bros) Romea Kastelučija, zatim tribine o abolicijskom feminizmu i kritičkoj umetnosti kroz povlačenje i/ili otpor, pa poklon koncert tehničkog sektora berlinskog pozorišta Volksbühne i zajednički obrok. Festival je javni prostor okupljanja, učenja, razmene i brige jednih za druge - zato ga ne damo.

Za nas, ne:Bitef nije zamena za festival koji je otet i ućutkan, već i borba da se Bitef vrati onima kojima pripada - kulturnoj zajednici, publici i kritičkoj misli. Bitef je nastao iz duha studentskih pobuna 1968. godine i decenijama je bio mesto susreta odvažnih stvaralaca, disidentskih glasova, antikolonijalnih praksi i kritike kako kapitalizma, tako i autoritarizma. Danas se kroz ne:Bitef taj duh vraća svojim izvorima: buntu, protestu i snu o slobodi. Istovremeno, svesni smo da ovo nije dugoročno rešenje, već samo korak strateškog udruživanja. Ne:Bitef je moguć zahvaljujući ogromnoj količini neplaćenog rada, iscrpljenosti i riziku koji preuzimaju ljudi koji ga prave. Ne verujemo u romantizaciju gerile: naš cilj nije da kulturno dobro trajno preselimo u vaninstitucionalni prekarijat i održavamo ga radom bez naknade, već da pokažemo koliko su nadležne institucije izneverile sopstvenu svrhu i koliko hitno moramo da ih ponovo osmislimo i izgradimo.

Javne institucije su preotete od zajednice, besramno samodovoljne i nedostupne i ne:Bitef nastaje tamo gde su one zakazale - kao privremena, ali stvarna institucija zajedništva, zasnovana na poverenju, integritetu i solidarnosti. Osim koncerta tehničke ekipe pozorišta Folksbine, ulaz je zato besplatan, a ne:Bitef 2025 je ujedno i otvoreni poziv. Ne samo da se on sam pridružuje široj studentskoj i građanskoj pobuni, već je i otvoren za publiku i studentske grupe, koleginice i kolege iz zemlje i inostranstva, da nam se pridruže u protestnom okupljanju, razgovorom, tehničkom podrškom, kuvanjem, prisustvom u sali ili na ulici. Svako „ne“ cenzuri i svako „da“ slobodi umetnosti dodaje glasnost ovom vapaju - što za slobodnim Bitefom, što za demokratskim društvom, u kojem je umetnosti zagarantovana sloboda.